Sreća je van Old Traforda: Pitajte Rašforda, Onanu, Entonija…

Nekolicina dojučerašnjih fudbalera Mančester junajteda pronašla je sreću daleko od “Old Traforda”, ponovo su pronašli svoje “fudbalsko ja”.

Junajted je poslednjih godina postao neka vrsta uklete kuće za mnoge i one najskuple plaćene fudbalere od kojih je ne mali broj njih neslavno završio svoju misiju u klubu.

Kao da je njihovo samo prisustvo u klubu slabio fudbalske veštine koje su ih i doveli u slavni tim. Loš izbor trenera definitivno im nije pomogao da postanu ono što su i oni, i svi oko njih, očekivali da će biti u timu.

Nisu, usled široke lepeze faktora, opravdali velika očekivanja i velika ulaganja. Otišli su nedorečeni, sa uspnima i padovima. Većina njih upamćeni, na kraju, kao promašaji. 

A danas, daleko od “Old Traforda”, baš oni, baš taj Rašford, Onana, Hojlund, Entoni, Mektomini, blistaju. U Junajtedu sada sigurno češu glave nakon Rašfordovih bravura protiv Njukasla u dresu Barselone (dao oba gola u pobedi 2:1), shvataju da Onana ipak nije tako loš golman nakon što je Kamerunac zablistao u dva meča turskog šampionata (osam odbrana imao protiv Fenera, upisoa asistenciju za izjednačujući gol Trabzona).

Na “Old Trafordu” razumeju da su možda pogrešili i sa Entonijem, rekordno plaćenim pojačanjem iz Ajaksa pre tri sezone. Tako lako su ga se otarasili, uvereni da on, ipak, nije materijal za klub. A možda samo nisu umeli sa njim. Umeće je i pronaći “žicu” igraču.

Entoni je danas, nakon fenomenalne polusezone na pozajmici u Betisu, najbolji igrač zeleno-belih koji su mu u međuvremenu dali trajni ugovor.