ZLATAN Ibrahimović izgradio je karijeru i imidž na temelju nezaustavljive snage, arogancije i gotovo božanskog samopouzdanja. No, u svojoj hvaljenoj autobiografiji „Ja sam Zlatan“, švedska fudbalska ikona otkrila je trenutak potpune nemoći koji ga je slomio i naterao na potez koji sebi, kako kaže, dugo nije mogao da oprosti.
Bio je to trenutak kada je njegov tek rođeni sin Maksimilijan vodio najtežu životnu bitku, a Zlatan je, umesto da bude stub porodice, pobegao iz bolnice.
Nedugo posle rođenja starijeg sina Maksimilijana 2006. godine, Zlatan i njegova nevenčana supruga Helena Seger primetili su da nešto nije u redu. Dečak nije dobijao na težini, štaviše, gubio ju je i neprestano je povraćao.
„Nismo znali zašto, je li to normalno? Povraćao je stvarno neprestano. Razgovarao sam sa porodicom i prijateljima i svi su me tešili da to nije strašno, pokušavao sam i sam sebe tada da utešim“, prisetio se Ibrahimović u svojoj knjizi. Kada su ga napokon odveli lekaru, usledio je šok. Dečak je hitno zadržan u bolnici.
„Celo telo mi je bilo u grču. Nikad se nisam tako osećao, ni blizu. Dok nisam dobio dete, bio sam gospodin Nedodirljivi. Mogao sam da budem i besan i lud, da pokažem sve moguće emocije. I sve se moglo rešiti ako si čvrst i uporan, ali ovo nije bilo ništa od toga. Bio sam nemoćan“, napisao je. Stanje se pogoršavalo. „Maksimilijan je iz dana u dan bio sve slabiji, bio je tako mali da se videlo da je postao kost i koža. Izgledao je kao da ga život napušta.“
Lekari su utvrdili da novorođenče mora hitno na operaciju želuca. Ta je vest potpuno slomila fudbalera koji je u to vreme bio zvezda milanskog Intera. Osećaj nemoći bio je prevelik.
„Ne sećam se puta do bolnice. Sećam se samo bolničkih hodnika i mirisa. Trčao sam i pitao samo gde mi je sin, na kraju su me odveli do velike sale gde je Maksimilijan ležao u inkubatoru. Bio je manji nego ikada… Imao je cevčice kroz telo i nos. Tad kao da mi je srce iščupano iz grudi“, stoji u potresnom priznanju iz autobiografije.
U tom trenutku, suočen sa najvećim strahom, Zlatan se slomio. Nije mogao da ostane uz sina i suprugu. “‘Volim vas oboje. Sve ste mi. Ali ne mogu ovo da podnesem. Nazovi me za najmanju sitnicu koja se dogodi’, rekao sam Heleni i pobegao iz bolnice.“
Srećom, operacija je uspela i Maksimilijan se potpuno oporavio. Danas je zdrav mladić koji, zajedno sa mlađim bratom Vinsentom, sledi očeve stope u mlađim uzrastima Milana.
Leave a Reply