Poslednji trenuci Mihajlovića: Tek tad je prestao da se bori

Arijana Mihajlović, supruga Siniše Mihajlovića, govorila je o poslednjim trenucima proslavljenog srpskog fudbalera i trenera.

Siniša se dugo borio sa leukemijom, ali nije uspeo da se izbori sa opakom bolešću. Ovako je Arijana govorila za Calciomercato.

„Poslednjih meseci, lekari su već rekli sve: Siniša neće uspeti da preživi. Ja sam to znala. Ali nisam imala hrabrosti da mu kažem. Razgovarala sam samo sa naše petoro dece. Ni sa kim drugim. Čak ni sa svojom majkom.

Zajedno smo odlučili da mu ne kažemo istinu. Nismo želeli da mu oduzmemo onaj tanani tračak nade koji ga je držao vezanog za život. A onda… on nas nikada nije ništa pitao. Nije želeo da zna, nije želeo da se preda.

Nastavio je da se bori do kraja, jer je bio čovek koji nikada nije prihvatao reč ‘kraj’. Nedelju dana pre nego što nas je napustio, pogledao me i rekao:

‘Ja sam srećan. Imam vas. Želim da ostarim sa svojom decom… želim mnogo unuka.’

Osetila sam kao da umirem. Odgovorila sam mu slomljenim osmehom:

‘Pa ljubavi, već imamo jednu unuku. Zar nisi srećan?’

A on, sa onom svetlošću u očima koju sam videla hiljadu puta:

‘Želim ih mnogo. Želim pun sto.’

San. Jedan od onih koje nikada neće videti. A to najviše boli. Na dan kada je odleteo, svi smo bili uz njega.

Naša deca su bila u sobi pored. Pored mene su bili njegova majka, brat sa suprugom, njegov najbolji prijatelj, moja majka.

Kada sam osetila da mu se disanje menja, shvatila sam da je došao trenutak. Pozvala sam decu.

Okupili smo se oko njega, u tišini. Držala sam ga za ruku. Gledala sam ga kako se i dalje bori, sa sve težim i daljim dahom.

I tada, sa srcem u komadima, tiho sam mu šapnula:

‘Idi ljubavi, ne brini. Ja ću se pobrinuti za decu.’

Samo tada je pustio. Tek tada je prestao da se bori. Do tog trenutka, niko nije imao hrabrosti da zaplače.

Kao da su i suze imale strah da ga pozdrave.“

Фото: Принтскрин